Solarne elektrane i njihova isplativost – na šta sve treba obratiti pažnju?

U vremenu kada je ekološka svest na visokom nivou, a potreba za obnovljivim izvorima energije sve izraženija, solarne elektrane predstavljaju jedno od najperspektivnijih rešenja. Međutim, odluka o investiranju u solarnu elektranu zahteva temeljno razumevanje različitih faktora koji utiču na njenu isplativost. Ovi faktori obuhvataju širok spektar elemenata, od geografske lokacije, preko troškova montaže i održavanja, do efikasnosti panela i njihovog radnog veka. Da biste doneli informisanu odluku, važno je razmotriti sledeće aspekte.

Koji faktori utiču na isplativost solarne elektrane?

Geografska pozicija

Geografska lokacija je, bez sumnje, jedan od ključnih faktora koji utiče na isplativost solarne elektrane. Broj sunčanih dana u godini, kao i opšte vremenske prilike, ključni su za procenu mogućnosti proizvodnje električne energije iz solarnih panela. Područja obasjana suncem veći deo godine, sa minimalnim periodima oblačnosti, idealna su za ovakve investicije.  Osim toga, važno je uzeti u obzir i lokalne klimatske faktore poput magle i smoga koji mogu umanjiti efikasnost solarnih panela. Napredak tehnologije omogućava da solarni paneli efikasno rade i u manje povoljnim vremenskim uslovima, što proširuje mogućnosti za njihovu instalaciju. S obzirom na gore rečeno, možemo reći da je geografska pozicija jedan od ključnih faktora o kojima se mora voditi računa kod izrgreadnje, kako bi uspeli da solarna elektrana (solarni sistem) na što efikasniji način skupi više solarne energije. 

Prilikom planiranja instalacije solarne elektrane na krovu kuće ili poslovnog prostora, jedan od ključnih aspekata na koji treba obratiti pažnju jeste orijentacija krova u odnosu na sunčevo zračenje. Orijentacija krova ima izuzetno veliki uticaj na količinu sunčeve energije koju solarni paneli mogu apsorbovati i pretvoriti u električnu energiju, čime direktno utiče na efikasnost i isplativost cele solarne elektrane.

Krovovi ili solarni sistemi orijentisani ka jugu smatraju se idealnim u većini slučajeva, posebno na severnoj hemisferi, gde imaju potencijal za maksimalno iskorišćavanje sunčeve svetlosti tokom celog dana. Ova orijentacija omogućava panelima da budu izloženi direktnom sunčevom zračenju tokom najvećeg dela dana, što dovodi do najveće proizvodnje električne energije.

Sa druge strane, orijentacija ka istoku ili zapadu može biti manje povoljna, ali ipak pruža dovoljno sunčeve svetlosti za efikasnu proizvodnju električne energije, posebno ako se uzme u obzir mogućnost korišćenja dodatnih tehnoloških rešenja koja mogu povećati efikasnost solarnih panela. Paneli orijentisani ka istoku hvataju jutarnje sunce, dok oni okrenuti ka zapadu bolje koriste popodnevnu sunčevu svetlost. Iako ova orijentacija može rezultirati nešto manjom ukupnom proizvodnjom energije u poređenju sa južnom orijentacijom, i dalje može biti isplativa opcija u zavisnosti od specifičnih uslova i potreba objekta.

Orijentacija krova ka severu generalno se smatra najmanje povoljnom i često neisplativom, jer je izloženost sunčevom zračenju znatno manja, što rezultira znatno nižom proizvodnjom električne energije. 

Takođe značajnu ulogu ima i ugao pod kojim se montiraju paneli. Pravilno usmeravanje panela prema suncu povećava apsorpciju sunčeve svetlosti i time efikasnost sistema. Bitno je napomenuti da je optimalan ugao za postavljanje solarnih panela u nasoj zemlji izmedju 20° do 30°.

Optimalni rezultati dobijaju se onda kada je krov okrenut ka jugu i kada mu je nagib oko 35°. To je idealan položaj za letnje vreme, kada je obdanica najduža i sunčevo zračenje najjače. Zato se tokom letnjih meseci (od aprila do kraja avgusta) dobija najveća proizvodnja struje.

Troškovi montaže 

Kada se razmatra investicija u solarnu elektranu, jedan od ključnih koraka u procesu planiranja jeste priprema informativnog proračuna. Ovaj proračun omogućava potencijalnim investitorima da dobiju uvid u očekivane troškove i uštede koje solarna elektrana može doneti. Ponuđači solarnih sistema pripremaju ovakve proračune na osnovu dva osnovna podatka: godišnje potrošnje električne energije na mernom mestu, izražene u kilovat-satima (kWh), i adrese odnosno lokacije na kojoj bi solarna elektrana (solarni sistem) trebalo da bude postavljena.

Faktori koji utiču na troškove montaže 

• Veličina elektrane: Veće solarne elektrane zahtevaju veći broj solarnih panela i kompleksniju montažnu strukturu, što rezultira većim troškovima.

• Način montaže: Troškovi mogu varirati u zavisnosti od toga da li se paneli montiraju na krovu ili na zemlji. Krovna instalacija može zahtevati specifične nosače i dodatne radove na krovu, dok zemaljska montaža može uključivati pripremu terena i izgradnju nosivih konstrukcija.

• Udaljenost terena: Udaljenost lokacije od izvora materijala i radne snage može uticati na logističke troškove i ukupne troškove montaže.

• Troškovi radne snage: Cene rada variraju u zavisnosti od regiona i specifičnosti projekta. 

• Priprema terena i infrastruktura: U nekim slučajevima, potrebna je dodatna priprema terena ili izgradnja infrastrukture za povezivanje sa elektroenergetskom mrežom, što dodatno povećava troškove.

Troškovi održavanja solarne elektrane

Iako solarni sistemi zahtevaju minimalno održavanje, određeni troškovi ipak postoje. Jedan od faktora na koji utiče cena same solarne elektrane jeste da li su u nju uračunati troškovi održavanja. Aplikacija za praćenje rada elektrane, korisnicima pruža uvid u rad sistema i potencijane probleme u funkcionisanju. Kada aplikacija potvrdi grešku korisnička služba dobija nalog da izađe na teren i otkloni kvar. 

Faktori koji utiču na troškove održavanja

Troškovi održavanja solarnih sistema mogu varirati na osnovu nekoliko faktora, uključujući:

• Veličinu i složenost sistema: Veći i kompleksniji solarni sistemi mogu zahtevati više održavanja.

• Lokalne vremenske uslove: Sistemi postavljeni u oblastima sa ekstremnim vremenskim uslovima (npr. visoka prašina, sneg, ledeni uslovi) mogu zahtevati češće čišćenje i inspekcije.

• Tip i kvalitet instaliranih komponenti: Kvalitetniji komponenti generalno zahtevaju manje održavanja, ali i kada dođe do potrebe za održavanjem ili zamenom, mogu imati višu cenu.

• Dostupnost i korišćenje aplikacija za praćenje: Moderne aplikacije za praćenje rada solarnih sistema mogu značajno smanjiti troškove održavanja omogućavajući rano otkrivanje i adresiranje potencijalnih problema.

Prednosti upotrebe aplikacija za praćenje

Korišćenje aplikacija za praćenje rada solarnih elektrana predstavlja inovativan pristup koji može znatno unaprediti efikasnost i smanjiti troškove održavanja. Ove aplikacije pružaju vlasnicima solarnih elektrana sledeće prednosti:

• Neprekidno praćenje performansi: Korisnici mogu u realnom vremenu pratiti efikasnost svog sistema, što omogućava brzo reagovanje na bilo kakve anomalije ili padove u proizvodnji.

• Rano otkrivanje problema: Sistem može automatski identifikovati probleme i obavestiti vlasnika ili servisnu službu, često pre nego što dođe do ozbiljnijih kvarova.

• Optimizacija rada sistema: Analiza podataka prikupljenih putem aplikacije može pomoći u identifikaciji mogućnosti za optimizaciju rada sistema i povećanje ukupne proizvodnje energije.

• Smanjenje nepotrebnih intervencija: Ušteda na troškovima radne snage i putovanja servisnih timova, budući da se izlazi na teren samo kada je to zaista potrebno, na osnovu preciznih informacija dobijenih putem aplikacije.

Cena električne energije

Isplativost solarne elektrane može značajno varirati u zavisnosti od trenutne i buduće cene električne energije na tržištu. U regionima gde su cene električne energije visoke, investicija u solarne elektrane može se brže isplatiti zahvaljujući uštedama na računima za struju. Osim toga, mogućnost prodaje viška proizvedene energije elektroenergetskoj mreži po povoljnim tarifama dodatno povećava finansijsku atraktivnost solarnih elektrana.

Prosečne Cene Električne Energije u Srbiji

Za domaćinstva u Srbiji, prosečna cena električne energije (cena “struje”) u 2023. godini iznosi 14 dinara po kWh, dok proizvođači solarnih panela, tzv. “prozjumeri”, mogu očekivati cenu od 5,7 dinara po kWh za energiju koju vrate u mrežu. Razlika u ceni jasno pokazuje motivaciju za proizvodnju sopstvene električne energije, ne samo za smanjenje troškova već i za potencijalnu prodaju viška energije, posebno od kada je to država Srbija dozvolila.

Podsticaji i subvencije od države

Državni podsticaji, subvencije, i poreske olakšice igraju izuzetno važnu ulogu u olakšavanju prelaska na solarnu energiju, čineći solarnu elektranu privlačnijom i ekonomski isplativijom opcijom za individualne korisnike, kompanije i institucije. U mnogim zemljama širom sveta, ove vrste finansijske podrške su ključni faktori koji doprinose široj tranziciji ka obnovljivim izvorima energije. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji sličan sistem podrške koji je usmeren ka promociji upotrebe solarnih sistema.

Subvencije i Krediti u Srbiji

U Srbiji trenutno ne postoji unapred određena visina subvencija za solarne elektrane; umesto toga, iznosi se formiraju na osnovu konkursa i konkursnih uslova koje odobrava nadležno ministarstvo ili Vlada. Javni pozivi se objavljuju periodično, i do sada su se najčešće fokusirali na mere za poboljšanje energetske efikasnosti, kao što su zamena stolarije i obnova fasada, s obzirom na to da se najveći gubici energije obično beleže u tim oblastima.

Zainteresovani vlasnici objekata u Srbiji treba pažljivo da prate ove objave i da konkurišu za dostupne podsticaje i subvencije, što može značajno smanjiti početne troškove instalacije solarnih sistema. Ponekad je moguće dogovoriti se sa proizvođačem ili ponuđačem solarnih sistema da oni apliciraju za subvencije u ime klijenta, što može olakšati proces apliciranja.

Kada su u pitanju krediti, različite banke nude različite uslove kreditiranja za finansiranje solarnih projekata. Potencijalni investitori treba da razmotre ponuđene uslove – uključujući visinu kredita, kamatne stope, i period otplate – kako bi pronašli najpovoljniju opciju koja odgovara njihovim potrebama i finansijskim mogućnostima.

Efikasnost Solarnih Panela 

Efikasnost solarnog panela odnosi se na njegovu sposobnost da apsorbuje sunčevu svetlost i pretvori je u električnu energiju. Visokoefikasni solarni paneli koriste napredne materijale i tehnologije za maksimalno iskorišćavanje sunčeve svetlosti, što rezultira većom proizvodnjom energije po kvadratnom metru, samim tim veća prikupjena energija. Ovo je posebno važno na ograničenim prostorima, gde je optimizacija korišćenja dostupnog prostora ključna.

Iako je početna cena visokoefikasnih solarnih panela obično viša, dugoročne uštede na računima za struju mogu opravdati ovu početnu investiciju. S obzirom na to da proizvode više energije sa iste površine, visokoefikasni paneli su idealni za domaćinstva i poslovne objekte sa ograničenim prostorom za instalaciju.

Radni Vek Solarnih Panela

Radni vek solarnih panela je indikator koliko dugo se očekuje da paneli ostanu operativni i efikasni. Većina proizvođača solarnih panela nudi garantni radni vek od 25 do 30 godina, što znači da će paneli nastaviti da proizvode značajnu količinu električne energije sve do kraja ovog perioda.

Dug radni vek solarnih panela smanjuje potrebu za njihovom zamenom i doprinosi ukupnoj isplativosti investicije. Investiranje u kvalitetne solarni panele sa dugim garantnim periodom može smanjiti troškove održavanja i zamene, te osigurati stabilan izvor energije za vaše potrebe.

Izračunavanje isplativosti solarne elektrane

Izračunavanje isplativosti solarnih panela je ključni korak u planiranju investicije u solarnu energiju. U nastavku je prikazan primer kako možete koristiti navedene formule za procenu isplativosti solarnih panela u Srbiji, koristeći hipotetičke vrednosti.

Za naš primer, pretpostavimo da je ukupna investicija u solarne panele 7.000 EUR, sa godišnjom uštedom na računima za struju od 780 EUR. Korišćenjem navedenih formula, možemo izračunati vreme povraćaja investicije (VPI), internu stopu prinosa (ISP), i neto sadašnju vrednost (NSV).

Vreme Povraćaja Investicije (VPI)

VPI = I / U

I – investicija u solarne panele (EUR)

U – ušteda na računima za struju (EUR/god)

Za naš primer: VPI = 7.000 EUR / 780 EUR/god = 9 godina

Period koji je potreban da se investicija u solarne panele vrati kroz uštedu i zaradu od električne energije. Što je kraće vreme povraćaja investicije, to je veća isplativost solarnih panela.

Ovo znači da će biti potrebno 9 godina da se investicija u solarne panele vrati kroz uštede na računima za struju. 

Interna Stopa Prinosa (ISP)

ISP = (U / I) x 100

I – investicija u solarne panele (EUR)

U – ušteda na računima za struju (EUR/god)

Za naš primer: ISP = (780 EUR / 7.000 EUR) x 100 = 11.1%

Procenat koji pokazuje koliko je profitabilna investicija u solarne panele. Što je veća interna stopa prinosa, to je veća isplativost solarnih panela a samim tim i solarna elektrana. 

Ovaj procenat pokazuje da je investicija u solarne panele sa godišnjom uštedom od 780 EUR na investiciju od 7.000 EUR profitabilna sa internom stopom prinosa od 11.1%.

Na osnovu ovih formula možete izračunati da li je proizvodnja energije koju proizvede Vaša elektrana dovoljna za potrebe koje ima vaše domaćinstvo ili ćete u budućnosti moći da postanete kupac-proizvođač i svoj višak vratite u mrežu i to iskoristite za smanjenje računa za “struju”, što je po novim zakonima omogućila država Srbija.

Neto Sadašnja Vrednost (NSV)

NSV se računa na osnovu formule koja uzima u obzir diskontnu stopu i buduće tokove novca kroz određeni period, u ovom slučaju preko perioda od 25 godina, uz diskontnu stopu od 3%.

Za tačan izračun NSV, preporučuje se korišćenje specijalizovanih softvera kao što su Photovoltaic geographical information system (PVGIS) ili Valentin-software, koji omogućavaju detaljnu analizu ušteda i troškova povezanih sa instalacijom i eksploatacijom solarnih sistema.

Softveri kao što su PVGIS pružaju detaljne informacije o očekivanoj proizvodnji električne energije solarnih panela u specifičnim geografskim uslovima, dok Valentin-software omogućava složene simulacije solarnih sistema, uključujući izračunavanje NSV, ISP, i VPI na osnovu različitih ulaznih podataka.

Šta utiče na cenu i kvalitet solarnih elektrana?

Investicija u solarnu elektranu predstavlja značajan korak ka energetskoj nezavisnosti i održivosti. Međutim, različiti faktori utiču na cenu i kvalitet ovakvog projekta. Razumevanje svake komponente pomoći će vam da donesete odluku koja će odgovarati vašim potrebama.

Solarni paneli

Osnovna komponenta solarne elektrane, solarni paneli, su ključni faktor koji utiče na ukupnu cenu i efikasnost sistema. S druge strane, oni takođe utiču na količinu proizvodnje električne energije, što može dovesti do smanjenja računa za struju. O ovom svakako treba dobro voditi računa i imati u vidu koja energija je potrebna za vaše domaćinstvo i treba se dodatno infomisati o tipovima solarnih panela koje postoje, kako bi ostvarili maksimalnu efikasnost svoje elektrane. 

Postoje tri glavna tipa panela kojima se može prikupljati solarna energija:  monokristalni, polikristalni i tankoslojni. Kvalitet i vrsta panela direktno utiču na količinu proizvedene električne energije. Visokoefikasni paneli mogu imati višu cenu, ali pružaju veću proizvodnju po kvadratnom metru površine. Monokristalni paneli su poznati po visokoj efikasnosti i performansama, ali su i najskuplji. Polikristalni paneli nude dobar odnos cene i performansi, dok tankoslojni paneli zauzimaju više prostora zbog niže efikasnosti, ali mogu biti bolji izbor za specifične zahteve projekta. Solarni paneli predstavljaju ključnu komponentu u stvaranju energetske nezavisnosti, a investicija u njih doprinosi održivosti svakog domaćinstva i celokupnoj ekonomiji države, o kome bi svi a posebno država Srbija morala da vodi računa.  

Solarni invertori 

Invertori su neophodni za pretvaranje jednosmerne struje (DC), koju proizvode solarni paneli, u naizmeničnu struju (AC) koja je pogodna za napajanje električnih potrošača. Kvalitet i efikasnost invertora značajno utiču na performanse solarne elektrane, kao i na njenu dugoročnu pouzdanost i održivost. 

Razvodni ormani

Oprema za distribuciju energije, uključujući razvodne (DC i AC) ormane, ključna je za siguran i efikasan prenos električne energije. Kvalitet ovih komponenti osigurava stabilnost sistema i smanjuje rizik od tehničkih problema.

Noseća konstrukcija solarnih panela

Noseća konstrukcija mora biti izdržljiva i prilagođena lokalnim klimatskim uslovima kako bi osigurala dugotrajnost i stabilnost solarnih panela. Kvalitet materijala i dizajn konstrukcije su presudni za otpornost na vremenske nepogode i mehanička oštećenja.

Baterije i akumulatori

Baterije i akumulatori su neophodni za sisteme koji nisu direktno povezani na električnu mrežu, omogućavajući skladištenje viška energije. Potrebno je imati u vidu da bi veći električni potrošači mogli da izazovu brzo kvarenje baterija čije cene mogu biti znatno visoke, a garancija u tom slučaju neće biti priznata.

Kablovski vodovi

Kvalitet i tip kablovskih vodova utiču na gubitke energije tokom prenosa. Korišćenje odgovarajućih kablova minimizira gubitke i doprinosi efikasnijem sistemu, samim tim maksimizira se moguća proizvedena energija.

Često postavljana pitanja (FAQ)